KRSNA SLAVA UDRUŽENJA SRPSKIH PRIVREDNIKA ŠVAJCARSKE

KRSNA SLAVA UDRUŽENJA SRPSKIH PRIVREDNIKA ŠVAJCARSKE

Ponedeljak, 26. februar 2018. god.
Violeta Aleksić

 

U Svetouspenskom Hramu na Švamendingenu, 24.02.2018. godine Udruženje srpskih privrednika Švajcarske proslavilo je svoju krsnu slavu Teodorovu subotu. Ovogodišnji domaćin slave bio je Goran Janković koji je dočekao goste po redu i običaju. Sveštenici Dr Miroslav Simjonović i Simeon Prodanović , vršili su obred sečenja kolača uz blagoslov i molitvu.    Gostima se obratio i predsednik udruženja Stojan Stevanović, koji je istakao da je ovo okupljanje tradicija koja se čuva i neguje i da je srećan videvči goste koji su to veče uveličali veoma bitan dan za udruženje.Domaćin je spremio i ugodan program u kom je predstavio gostima udruženje, kao i goste koji su prvi put došli na slavu privrednika.

  Sledeći domaćini slave su Dejan Simović i Darko Terzić.Otac Branimir Petković takođe je prisustvovao na slavi… Ovo veče svojim prisustvom uveličao je i generalni konzul Republike Srbije Zoran Jeremić, koji nam je predstavio još jednog uvaženog gosta Dr Nikolausa Vogela, koji je za naš narod i istoriju naše zemlje izuzetno bitan. Objasnićemo i zašto je toliko bitan kratkom biografijom…

Naime, kada je davne 1930. godine ugledao Kralja Aleksaandra Prvog kako prolazi u otvorenom automobilu pored porodične vile Voegeli u Beogradu, tada sedmogodišnji Nikolaus je podigao ruku i mahnuo kralju.Kasnije bi ga viđao ponekad i ponovo bi mu mahnuo i ako je odmahivanje kralja više bilo upućeno dedi Henriju, koji je bio uspešan i veoma cenjen švajcarski bisnismen koga su zvali „Balkanski kralj“. Neverovatna porodična istorija slavnog prezimena Voegel, dokumentovana je i u u novoj knjizi „Balkanski kralj“,koja pokazuje jedno drugačije vreme kao i to koliko je značajno poslovanje i umrežavanje individualnih preduzetnika za ekonomske odnose dveju zemalja.

Bez švajcarskog imigranta Henrija Voegela (1866-1941), odnos između Konfederacije i bivše Jugoslavije bi se razvio drugačije. Tokom sedamdesetih godina, na primer, obim trgovine između dve zemlje bio je veći nego u odnosu na Švajcarsku i drugu po veličini svetsku ekonomiju, Sovjetski Savez – delimično zahvaljujući Voegeliju i njegovim potomcima. Henri Voegeli potiče iz ugledne porodice u Kantonu Glarus.Odatle se seli kao adolescent želeći da proputuje i vidi svet.A gde je to bilo bolje nego u Londonu, srce Britanske imperije. Posle višegodišnjeg školovanja i lutanja koje ga je vodilo dalje u Otomansko carstvo u Istanbul i Smirnu, konačno se nastanio, kao uspešan biznismen u Beogradu i pomogao srpskom kraljevstvu da modernizuje svoju železnicu. Njegov mlađi brat Kristian (1872-1922) je već živeo u Beogradu a dvojica braća su imala dosta razvojnih potencijala na Balkanu. Švajcarska je donela napredak i modernizaciju Tokom Balkanskih ratova 1912-13, oni rade u svojim kancelarijama, o trošku, agencije Međunarodnog Crvenog krsta u Srbiji, gde su se veoma angažovali i zalagali da pomognu namučenom civilnom stanovništvu.

Ubrzo nakon rata, Henri je 1921. godine osnovao bunker Serbo-Suisse, koji je promovisao poslovnu saradnju između dve ove zemlje. U to doba Beograd se smatrao kapijom na Orijentu, a Srbija, kao prašno zemljište puno mogućnosti. „U jugoistočnoj Evropi kompanije koje su merene na skalama svog vremena kao nedovoljno razvijene, švajcarci su nosioci napretka i modernizacije“, – ovo je jedan od citata g.Voegele koji se nalazi u knjizi švajcarskog istoričara Tomas Burgisser.

Nicholas Voegeli je rođen 1927. godine. U nemačkoj školi u Beogradu je doživeo i porast nacista. Nedugo pre početka rata, preselio se u Švajcarsku 1939. u kantonalnu školu Trogen AR. U međuvremenu, Rudolf Voegeli je bio na položaju u Beogradu i – kao i njegov otac i ujak pre toga – predvodio je kancelariju MKCK-a. Zahvaljujući svom posredovanju, 500 jugoslovenskih mališana bili su zaštićeni tako što su proveli ratne godine u sigurnoj Švajcarskoj. Nikolaus Voegeli je postao advokat udaljen od stare domovine. Međutim, 1960-ih ga je jugoslovenska ambasada pitala da li bi hteo biti legalni predstavnik za Jugoslovene u Švajcarskoj jer je i dalje dobro govorio srpskohrvatski. Tako se ponovo približio svojim zemljacima, 1971. godine, zajedno sa svojim starijim bratom Hansruedi (1922-2010), osnovao je Švajcarsko-jugoslovenska privrednu komoru i još jednom promovisao ekonomske odnose. Kada je ponovo izbio balkanski rat, komora se raspala pod snaženim naletom izbeglica iz tadašnje Jugoslavije.

Voegeliov sin Petar (54), sada dopisnik SRF-a ( Švajcarska nacionalna televizija) u Berlinu, 2014. godine napravio je prilog o Prvom svetskom ratu za radio program Kontekst. Pozvao je svog oca, koji sam nije doživeo rat, ali mogao je reći sve priče koje je čuo kao dete. Kao rezultat toga, Stampfli Verlag ih je kontaktirao i pitao da li žele napraviti knjigu o svojoj porodičnoj istoriji. . „Tek tada sam shvatio kakvu izuzetnu istoriju ima moja porodica“, kaže Peter Voegeli Započeo je istraživanje, održao mnoge razgovore s ocem i putovao s njim u Beograd 2016. godine da poseti scene iz svog detinjstva. „Najviše od svega što me je iznenadilo da su se sve priče iz tog vremena pokazale istinitim“, kaže Vogeli . Otac i sin radili su godinu dana na toj knjizi… „Dugo živim u Cirihu i ovde se dobro osećam, ali Beograd i dalje ostaje deo moje domovine“, kaže Nikolaus Voegeli, koji i danas sa velikom simpatijom govori o slovanskoj duši ljudi u Beogradu. Još uviek ide na posao u svojoj kancelariji na Bahnhofstrasse, gdje je služio kao generalni konzul Maroka decenijama i do danas. Iako on više ne zastupa nikoga na sudu, njegove usluge su još uviek u potrazi za poreskim savetnikom, posebno stranim klijentima iz celog sveta a volja da i dalje radi ga održava u kondiciji.

Ta velika volja za životom dovela ga je i na krsnu slavu privrednika sa kojima je čak otpevao Svetosavsku himnu i na taj način osetio deo svoje negdašnje domovine. Posebno je interesantno da su Henri Voegeli i njegov mlađi brat Kristijan već 1906.godine bili u Beogradu, i zapravo bili prvi privredni predstavnici Švajcarske u Beogradu, davno pre uspostavljanja odnosa dve zemlje…

Na ovoj večeri udruženje je upoznalo Dr. Ranka Rajevića, istaknutog naučnika koga je predstavio otac Miroslav. Dr Ranko Rajović je lekar specijalista, rođen 1964. godine, osnivač MENSE Jugoslavije (danas Srbije) i odseka za darovite NTC (Nikola Tesla centar), član Borda direktora svetske MENSE i predsednik Komiteta svetske MENSE za darovitu decu. Živi i radi u Novom Sadu, oženjen, otac četvoro dece. Koliko je vešt u toj materiji kojoj je posvetio godine rada i istraživanja svedoči i činjenica da smo tokom upoznavanja sa njim i mi na krsnoj slavi bili propitani a na kraju nam je i demonstrirao novi model učenja, kroz nekoliko pitanja i primera. Ovih dana Dr Ranko Rajević održao je nekoliko predavanja u Crkvenoj opštini u Cirihu a kako saznajemo u aprilu nam ponovo dolazi.Ovog puta došao je u društvu svog sina , hemičara Vuka Rajovića.

  Na krsnoj slavi udruženja pojavili su se i ostali čelnici mnogih naših udruženja.Uz odličnu organizaciju domaćina slave i podrške Crkvene opštine Cirih, divnih i eminentnih gotsiju kao i pesme koju smo svi uz klavir zapevali ovo veče će ostati svima u sećanju kao nezaborav…

Violeta Aleksić

.
FOTOGRAFIJE:
.
LINKOVI:

SVETOUSPENSKI HRAM, CIRIH

 

 

 

 

 

 

UDRUŽENJE SRPSKIH PRIVREDNIKA ŠVAJCARSKE