PRETRAGA

Premijera predstave “Idem putem pa zagrlim drvo” u Švajcarskoj

Premijera predstave “Idem putem pa zagrlim drvo” u Švajcarskoj

Subota, 4. maj 2019. god.

Piše: VIOLETA ALEKSIĆ, Radio Krug, Švajcarska

 

Premijera predstave “Idem putem pa zagrlim drvo” u Švajcarskoj

 

Subota, 4.maj 2019. godine . Hladna kiša sa susnežicom i sivo nebo, maj je ličio više na mart ali to nije bilo važno.Žurila sam u hotel Central u Cirihu, da se sretnem sa Andrijom Miloševićem koji je tek pristigao sa aerodroma. Povod našeg susreta je bila premijera predstave “Idem putem pa zagrlim drvo”. Prvi put van granica Matice i prvi put u dijaspori, ciriška publika će uživati u sjajnoj priči koju je napisao Miodrag Karadžić, u režiji Jane Maričić a u izvođenju sjajnog, neponovljivog i jedinstvenog glumca Andrije Miloševića.

   Organizator ovog događaja je ponovo HELSE kulturni centar, koji se trudi da ovdašnjoj publici donese samo najbolje iz sveta pozorišta i uopšte iz sveta umetnosti. Zahvaljujući upravo sjajnoj organizaciji i dragoj Evici Marković i radio Krug je dobio ekskluzivnu priču. U foajeu hotela Central u samom centru Ciriha sačekala sam Andriju Miloševića. Srećemo se već četvrti put. Nakon srdačnog pozdrava krenuli smo sa pričom. Predstava “Idem putem pa zagrlim drvo” je tragikomedija o sinu jedincu koji u 40-oj godini traži idealnu ženu za brak. Naravno, u tome mu pomaže njegova mama, koja ga bolje poznaje od njega samog.Mama je stroga ali je mama i to je objašnjenje za sve. Njegovo slomljeno srce zbog prve ljubavi, mama pokušava da zaleči raznim kandidatkinjama, te tako junak prolazi kroz iskustva o kojima nije ni sanjao… Priča jednog usamljenika kome toliko treba ljubavi da je pomoć prijatelja u ovom slučaju mame neophodna. Inače, premijera ove predstave u Srbiji odigrala se u martu ove godine u Teatru na Brdu. Naravno, da smo priču skrenuli i na osnivanje Tetara o kome celi Beograd priča i gde su doslovno uvek prodate sve karte za svaku predstavu.Plejada eminentnih glumaca igra u ovom pozorištu, nižu se sami uspesi ali ne bez razloga. Andrija Milošević je pravi domaćin ove kuće koji se brine o svemu od repertoara do onih najsitnihih poslova pa ga možete videti i kako čisti pozorište da sve bude u najboljem redu.Na repertoaru nije zapostavljena ni jedna publika od dece do odraslih. Publika ne žali kilometre da poseti pozorište, tako da nije redak slučaj da se iz Ljubljane, Skoplja, Zagreba, Podgorice ili Sarajeva skokne u Beograd. Kako nam je rekao deca su ljudi i treba im posvetiti pažnju i dati im osnove za zdravo odrastanje kao što smo to i mi dobili.

Andrija je pre nekoliko nedelja imao i promociju svoje prve knjige za decu. Na promociji je između ostalih bio i Ljubivoje Ršumović. “Kada sam video Ljubivoja ja sam ga zagrlio i rekao mu, kada tebe zagrlim ja zagrlim svoje detinjstvo. Uz Ršuma smo rasli i zato želim da današnjim klincima pružim ono što su nama ti veliki pisci dali. Jako je bitno da u današnjim brzim vremenima, koje ja razumem, damo deci na prilagodljiv način ono što smo i mi imali a imali smo ljude koji su bili institucije kulture i umetnosti.”

  Nastavili smo razgovor u pravcu književnosti. Naravno, da me ta tema jako zanimala kao i knjiga Andrije Miloševića “Kišni glistac”, koju je izdala Laguna. Zanimalo me je kada ćemo imati prilike da ovdašnjoj publici i to predstavimo. Poznato je da u Švajcarskoj postoje dopunske škole na srpskom jeziku i da se naši mališani trude da nauče što više a nastavnici dopunskih škola da prenesu ovdašnjim generacijama sve ono što je njihov identitet: jezik, pismo, istorija, književnost. Andrija je rekao da gladi za znanjem zaista ima, interesovanje za knjigu je veliko a knjiga se nalazi na listi TOP 10. Zainteresovan je jako da se ovde takođe predstavi njegov rad, knjiga je izdata na ćiriličnom pismu a način pisanja je u duhu epskih pesama na kojima smo odrasli. Otkrio je da će se sigurno u budućem vremenu raditi na tome da se našim sunarodnicima u dijaspri ponudi samo najbolje.

U saradnji sa Helse kulturnim centrom trebalo bi da se ostvari ideja o kancelariji za kulturu gde bi se na nedeljnom nivou našim sunarodnicima prikazivale zaista kvalitetne predstave, promocije knjiga i sve što umetnost čini.

     Ideju o knjizi dala mu je sledeća priča. Naime Andrija je napravio promociju knjige “Njegoš i isihazam”, vizantologa, prof.dr Mikonje Kneževića, ova knjiga je završila na Pinstonu. Knežević je inače dugogodišnji prijatelj Andrije Miloševića, pa je Andrija odlučio da organizaciju promocije preuzme u svoje ruke. Stvar kulture koja je predstavljena na vrhunski način, uz pet medijskih kuća, akadmeskim građanima i pričom koja je mladima bila pribižena na njihov način. Istorija kulture koju treba pokazati i prikazati u duhu današnjeg vremena.

To je bio okidač i za knjigu Andrije kao i za otvaranje prvog privatnog pozorišta, koje se bavi svim pravcima umetnosti. Na taj način je Andrija Milošević hteo da iskoristi i svoju popularnost da publici predstavi ono što briše granice i čuva osnove kulture umetnosti na kojoj smo odrasli. Zato je velika želja da se poradi na ostvarenju projekta o teatru u Švajcarskoj, po uzoru na Teatar na Brdu. Razgovarali smo o repertoaru u Teatru na Brdu, pominjući vrhunske glumce našeg domaćeg glumišta, o budućim planovima a vreme je proletelo.

   Pozdravila sam se sa Andrijom i rekla mu da silno želim da se ideja o teatru u Švajcarskoj ostvari. Nakon par sati u punoj teatar sali Volkshausa, od 20.00 časova imali smo prilike da dožimo pravu scenu pozorišta, sa orginalnim kulisama i divnom pričom koju samo može i ume da napravi Andrija Milošević. Smeh do suza, komunikacija sa publikom, gromoglasni aplauzi, pesma. Jednom rečju čarolija .Komad koji kroz šalu govori o istini usamljenog čoveka koji vapi sa ljubavlju a koji se bori protiv autoriteta majke i želje da se velike promene ipak ne dese u njegovom životu. Usamljenik je u stanju i da drvo zagrli kad mu na pamet padne neostvarena ljubav. A kad se ona i ostvarila, ružičasti oblaci su nestali u dugovima, prodaji nekretnina i odlaska žene njegovog života na “neodređeno vreme”,  za to vreme on će pričuvati sina, koji je sve što mu je ostalo od velike ljubavi. Plač malog naslednika u kolevci je prekinuo priču o drvetu i smeh su zamenile suze suosećanja. Koliko je mama bila u pravu i da li su sve velike ljubavi tužne, ostalo je da sami sebi objasnimo, ako se i uopšte tako nešto objasniti može.

Andriju Miloševića je nakon predstave čekalo more obožavatelja, uspela sam da se proguram do njega, zagrlila sam ga i rekla: Hvala ti na suzama i smehu, jedinstvenost i talenat se rađaju a ti si jedinstveni talenat …Helse kulturni centar je i ovog puta ispunio želje publici. Još jedan nezaborav u nizu , drugo ime za ovo veče. Slušala sam publiku koja je oduševljeno pričala o glumcu i predstavi. Publika najbolje oseti emociju i iskrenost, njoj se ne može podvaliti zato ljudi vole Andriju i njegov rad.  Setih se da sam negde pročitala rečenicu profesora Bore Stjepanović: “Talenat je sposobnost za rad” . Tada se umetnici vole kao i sve ono što stvaraju. Ja bih dodala onu drugu čuvenu mudrost “Talenat je dokaz da Bog postoji” ili talenat plus veličina, plus ljubav jednako ANDRIJA MILOŠEVIĆ…