“Priče iz plavog kruga”, promocija knjige Dragane Litričin Dunić – SKD Dübendeorf

“Priče iz plavog kruga”, promocija knjige Dragane Litričin Dunić – SKD Dübendeorf

Nedelja, 27. maj 2018. god.

Piše: VIOLETA ALEKSIĆ, Radio Mladost, Švajcarska

 

Priče iz plavog kruga / Dragana Litričin Dunić

U petak, 25.05.2018. godine u Srpskom kulturnom društvu održana je promocija Prof.dr. Dragane Litričin Dunić. Na samom početku večeri gostima i autorki sa rečima dobrodošlice obratila se predsednica SKD-a Slađana Setenčić. Veliki broj ljubitelja pisane reči, posetioci iz raznih krajeva Švajcarske došli su na promociju ove, zaista interesantne knjige koja može slobodno da se nazove “Bukvar novinarstva” koji će svakom novinaru koji to tek postaje pokazati pravi put u ovo zanimanje koje nikada ali nikada ne sme da bude olako shvaćeno.

Odlomke iz knjige čitao je naš slavni glumac i suprug autorke Aleksandar Dunić a program je vodila Violeta Aleksić. Dragana Litričin Dunić je vanredni profesor na Univerzitetu EDUCSON u Sremskoj Kamenici. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na Odseku za srpsku književnost i jezik. Profesor je srpske književnosti i jezika. Na istom fakultetu završila je postdiplomske studije, magistar je književnih nauka, na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu. Doktor je književnih nauka, Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.

Napisala je knjigu intervjua sa istaknutim ličnostima srpske kulture “Priče iz plavog kruga”, nastalu kao rezultat višegodišnjeg bavljenja novinarstvom i rada u medijima (TV Novi Sad, časopis «Duga», TV Beograda Beogradski program, TV Art.). Autor je udžbenika za osnovnu školu (odobrenih za izdavanje i upotrebu rešenjem Ministarstva prosvete) i bila je aktivno uključena u rad međunarodnih organizacija koje se bave promovisanjem i unapređivanjem književnosti. Predaje na Učiteljskom fakultetu: Uvod u proučavanje književnosti, Kulturu izražavanja, Kreativno pisanje, Retoriku, Književnost za decu i Akademsko pisanje.

Na pitanje kako je došlo do ideje da se sve te priče smeste u plavi krug Dragana je odgovorila : – Želeći da sačuvam od zaborava razmišljanja istaknutih ličnosti srpske kulture o zanimljivim životnim temama poput ljubavi, smrti, života i smislu postojanja, objavila sam knjigu. Jedan razgovor sa Stevom Žigonom 2003. godine emitovan u Beogradskoj hronici i objavljen u časopisu za književnost pod nazivom “Umetnost se bori za život”, inspirisao me je da napišem Priče iz plavog kruga. Vanja Bulić, recenzent pomenutog naslova napisao je sledeće o autorki i knjizi : TEKST SA LIČNIM PEČATOM Intervju je najteža novinarska forma pored ostalog i zbog toga što u sebi sadrži sve ostale forme – od vesti, preko komentara i reportaže, do analitičkog pristupa. Novine su pune intervjua, ali malo njih se može izboriti za privilegiju da iznad naslova i nadnaslova dobije markicu na kojoj piše – intervju. Trenutna moda u novinarstvu je ćaskanje sa sagovornikom, koje ima prizvuk neobaveznog razgovora, a urednici ga, da bi dali važnost novinama, nazivaju intervjuom. Već posle nekoliko meseci, ta vrsta razgovora nema nikakvu vrednost, osim podsećanja na trenutno raspoloženje novinara i ličnosti sa kojom razgovara. Da bi se napravio dobar intervju, koji će istrpeti probu vremena, mora da postoji razlog za intervju i kod novinara i kod njegovog sagovornika. Ima istorijskih ličnosti iz sveta kulture ili nauke, koje su dale samo par intervjua u životu. Ali, dali su ih u trenutku kada su imali šta da kažu i kada je postojala potreba za njihovom istinom. Dragana Litričin Dunić je za svoje sagovornike na televiziji i u novinama, upravo birala takve ličnosti, koje su obeležile epohu i čija će reč, upakovana u korice ove lepe i dobre knjige, značiti nešto i posle sto godina. Knjiga koja se piše da bi bila razbibriga i zamena novinama je bespotrebna knjiga. Intervjui u knjizi „Plavi krug” imali su prvo svoju žurnalističku vrednost, pa su potom, skladno i pametno birani, pretočeni u knjigu.

Velika umešnost u pisanju intervjua je izbor dramaturgije. Intervju koji nema i tu stranu, brzo će umoriti čitaoca. Pošto je dobar intervju ipak privilegija novina, jer je moguće naknadno uraditi neke korekcije, neophodno je da se izbori sa agresivnošću televizije. Zato je danas pisano novinarstvo, a posebno reportaža i intervju, u stalnom traganju za odgovorom na pitanje kako pobediti televiziju? To je jedino moguće sredstvima kojima televizija raspolaže, a to je dramaturgija i pisanje u slikama. Čitalac posle pročitanog teksta, a posebno intervjua, mora da ima osećaj kao da je sve to gledao i slušao, a ne samo pročitao. Intervjui Dragane Litričin Dunić upravo imaju tu neophodnu dimenziju sliku rečima urađenu, koja pomaže da se ličnost i vizuelno oseti. Pošto život knjige traje koliko će trajati ljudski rod, veoma je bitna i ta komponenta koja će nekom budućem čitaocu, i kroz hiljadu godina, pomoći da misaono i vizuelno sagleda živog čoveka iz prohujalih epoha, a kroz njega i samu epohu. Knjiga intervjua koji su već imali svoj novinarski život, nije nikakva novost. Ali, knjiga „Plavi krug” je u tom miljeu ipak novost, jer poseduje energiju ličnosti koje su bile nezaobilazni stožeri na razmeđu dva veka. Govorio sam o dramaturgiji Draganinih intervjua, pa moram reći da je tu divnu osobinu zadržala i knjiga kao celina, pa kad pročitate knjigu i zaklopite korice, imate utisak da u istoj sobi sa vama sedi šesnaest tako bitnih, a tako raznorodnih ljudi, koje vam je u goste dovela Dragana Litričin Dunić. Zbog toga ćete joj biti izuzetno zahvalni, kao što sam ja bio zahvalan svaki put kada je u redakciju DUGE donosila novi tekst sa ličnim pečatom, koji je uspela da održi i pored ogromne snage i pečata koji su razgovoru davali njeni sagovornici. Drugi talas gladi za jednom ovakvom knjigom će se osetiti kroz nekloliko decenija, kada će neke nove generacije poželeti da shvate i objasne duh vremena koje je ostalo iza njih. A moći će da ga osete samo ako im ga predstave najumniji ljudi tog vremena. Knjiga „Plavi krug” nudi i taj luksuz za razliku od knjiga u kojima o vremenu u kome živimo sude i oni koji ga ne razumeju i koji ne umeju da iskorače iz njega. Vanja Bulić. 

Cela promocija je i potsećala na neku vrstu intervjua i bila je velika čast sedeti pored ovakvih imena i autorke koja je mnogim mojim kolegama kao i meni veliki uzor. Nakon potpisivanja knjige nazdravili smo i ostali u ćaskanju do ranih jutarnjih časova..Još jedno divno veče puno lepih utisaka… Još jedna promocija Dragane Litričin Dunić biće održana 26.05.2018. godine u Svetouspenskom hramu od 19:00 časova a odmah nakon toga ponovo ćemo se družiti u Srpskom kulturnom društvu od 20.00 časova uz Aleksandra Dunića i Sandru Bugarski u predstavi “LAŽI ME”…